Šta su to Virusi?

Računarski virusi su u suštini programi koji su pisani sa jednom namerom a to je da poremete rad Vašeg računara. računarski virusi se dele na destruktivne i nedestruktivne. Destruktivni prave veliku štetu Vašem računaru, a drugi su sve ređi danas.
Računarski virusi su pisani uglavnom tako da su u mogućnosti da se sami kopiraju na razna mesta, najčešče je to na kraj programa koji se trenutno izvršava, čime se taj isti program produžava. Virus se tako na neki način kači za domaćina i to tako da kada se izvrši domaćin izvrši se i virus. Odnosno da bude jasnije, kada se neki program instalira, instalira se i virus, ukoliko je prisutan nravno. Ovde se vidi i elementarna razlika između virusa i crva, pošto crvima nisu potrebni domaćini.
A sada malo da pogledamo istorijat virusa. Naime prvi virusi bili su poprilično smešni, kao naprimer Virus pod nazivom Vienna B, koji se prepoznavao po padanju slova po ekranu, zatim tu je i legendarni Jenki Dudl, nazvan po tekstu koji upisuje u startni sektor diska, pa onda ide Pink Pong koje je šetao "lopticu" po ekranu kao i Kamenko, koji je ispisivao poruku "Vaš disk se skamenio", a ponekad i "legalizujte marihuanu".
Inače, prvi virus smatra se, Elk Cloner koji se pojavio u julu 1982. godine. Radilo se o virusu koji je napadao računare Apple II, a širio se tako što se "kačio" za igricu koja je bila napisana za te računare i uz pomoć disketa prelazio sa računara na računar. Autor ovog prvog virusa bio je jedan srednjoškolac iz američkog grada Pitsburga, a igra je bila podešena tako da može igrati 49 puta, nakon čega bi se pokrenuo virus, koji bi na monitoru ispisivao stihove iz pesme čiji autor je bio pomenuti srednjoškolac.
Jedan od prvih virusa koji je pokrenuo epidemiju globalnh razmera (i zbog kojeg je kasnije uveden danas poznati termin "zlonamerni softver"), bio je virus Melissa koji se pojavio 1999. godine a širio se kao datoteka priložena uz poruku e-pošte, i samo u Severnoj Americi zarazio je više od milion računara.



Virusi se šire prenošenjem zaraženih programa sa računara na računar putem CD-ova, preko inteneta, otvaranjem dokumenata, otvaranjem sumnjivih E mailova itd.Šteta koju mogu da izazovu ide od toga da poneki program postane privremeno neupotrebljiv, dok se ne nađe rezervna zdrava verzija, pa do uništenja logičke strukture diska i gubitka svih podataka i programa sa njega. U potonjem slučaju jedini lek je formitiranje diska, to jest fizičko brisanje svega što je na njemu bilo i upisivanje nove, ispravne i prazne strukture, ponovno instaliranje operativnog sistema i svih aplikacija, te vraćanje podataka iz poslednje arhive, ako ste takvo nešto uopšte i napravili.
Ovde treba i pojasniti da od ove gamadi virusima nazivamo samo one štetne programe koji se razmnožavaju i prave kopije samog sebe, tako da je i ova nova kopija takođe virus.Štetni programi koji se ne razmnožavaju nisu virusi, oni imaju svoja imena, a o njima kasnije.
Za borbu protiv virusa koriste se programi popularno nazvani Antivirusi. To su programi koji će sprečiti viruse i ostale štetočine da se usele u Vaš računar i naprave Vam dar, mar.Takođe će i uništiti viruse ako do infekcije ipak dođe. Ovaj program treba da Vam bude nezaobilazni deo softvera na Vašem računaru i treba da Vam je podešen da se aktivira sa uključenjem računara, tako da non stop motri na Vaš sistem.Na taj način će svaki novi fajl koji pokušate uneti u računar biti odmah automatski skeniran od ovog programa. Nemojte nikada da instalirate dva antivirusna programa koji će biti automatski aktivirani jer može doći do gloženja između njih i do usporavanja i čak blokade računara.Ono što je bitno je da Vaš antivirus redovno osvežavate (update) novim definicijama virusa.Najbolje je da u parametrima podesite automatski update tako da će program automatski da preuzme nove definicije čim se nakačite na internet.Evo sada i top liste antivirusnih programa koji trenutno pružaju najveću sigurnost korisnicima računara.